О Нама

Култура, обичаји и традиција једног народа су поред језика и религије најважнији чиниоци очувања етничког идентитета једног народа.

У сталној трци са временом и новцем то је „болест“ данашњег човека, када глобализација брише многе специфичности народа и земаља, када се стреми универзалним вредностима, многи народи губе временом своје обичаје, културу, традицију, а тиме губе и свој дух.

Обичаји, култура и традиција су три стуба на којима је постављен идентитет једнога народа.

kultura-crkva

Староседеоци Србије

Староседеоци Србије ће покушати да сачувају то „свето тројство“ које чува наш идентитет, јер се већ дуго наши обичаји, култура и традиција које смо наследили од наших предака потискују у други план и полако ишчезавају.


То не смемо и нећемо дозволити. Наша браћа која су у протеклом веку дошла да живе и раде у Србији, иако их бројчано има мање, успели су да очувају своје обичаје, традицију и културу.

То је за похвалу и нешто на шта би и ми Староседеоци Србије требали да се угледамо. Са доласком комуниста почели су се гасити и потискивати наши обичаји, култура и традиција. Све што је било благо тадашњих староседеоца, они су изједначавали са појмовима четничких банди и непријатељске цркве. Замерало се ко поштује нашу културу и обичаје, ко слави славу, ко се крсти и венчава у цркви.

Свим другима је све било дозвољено што нама није. Најзаступљенији обичаји у Србији су везани са животним циклусом, а то су рођење, крштење, венчање, опело и други. Друга група су обичаји везани за СПЦ, тзв. верски, а то су крсна слава, Божић и Васкрс.

Наше ћирилично писмо је у великој опасности и ако нешто држава не предузме како би се ћирилица вратила где јој је и место, изгубићемо један од најчвршћих стубова нашег идентитета. Етно наслеђе нашег народа саздано је из три сегмента, а то су:
Народни обичаји, народна ношња, народна игра и песма.

Да би се успешно сачували култура, традиција и обичаји, потребно је да држава пробуди дух наших вредности још код деце у вртићу, а породица настави са чувањем тих вредности. Једна од светлих традиција српског народа је од скора угашена жељом тадашњих власти, а по препоруци наших непријатеља који су нас почастили НАТО бомбама, а то је служење војног рока. Србија је вековима на таквом геостратешком положају, „раскрћу путева“ да је просто неопходно да има увек спремну младу и добро обучену војску. Не само да ћемо после одслужења имати добру резервну подршку професионалцима, већ је струка више морална и васпитна.

Конотација боравка у војсци:

У нашем народу је увек било нормално да свако мушко здраво дете оде у војску на одслужење војног рока уз музику и весеље јер је тамо постајао „човек“. Одлазили су дечаци, а после се враћали зрели млади људи, научени и дисциплиновани. Много је разлога када је укинута војска изречено у стилу да је војска је скупа, да не доноси ништа посебно и од чега је издржавати, али то су све празни аргументи.

УСС ће се свим силама борити да се поврати та светла традиција нашег народа, а тиме поврати и зрелост и квалитет мушке популације која треба да чува нашу земљу, као и њихови преци, за будућа покољења. У војсци ће осетити аскетски и здрав начин живота, пробудити патриотски ген и самопоштовање, а самим тим и све то сутра пренети својој породици.

Најбољи пример самопоштовања, а самим тим и опстанка су народи на које треба да се угледамо, а то су Израел и Грчка. На њих треба да се угледамо за издржавање војске и служење макар шестомесечног рока. Мали су народ по бројности, а велики по срцу и образу!

На крају мишљења смо да су установе културе те које имају задатак и средства да негују нашу народну игру и песму и отргну је од заборава, кроз разне програме заказане по том питању. Част изузецима, али већина установа и центара за културу нема запослене стручне људе који би то спроводили по локалним самоуправама, већ партијске апаратчике који су ту удомљени јер је култура овде најмање битна и не може се много погрешити. Троше се велике своте новца на програме које не вреде ништа, не остављају никакав траг, а време полако затрпава нашу традицију.

УСС зато предлаже оснивање „културне полиције“ односно тела на нивоу целе земље које ће платити реализацију спровођења програма и трошења новца као и квалитета рада. Исто тако предлажемо да све врсте неморала и разне врсте ријалитија смести на комерцијалне канале и у време после поноћи.