Традиција, култура, обичаји

Традиција, култура, обичаји

Традиција, култура, обичаји

27. децембра 2020. /

КУЛТУРА, ОБИЧАЈИ И ТРАДИЦИЈА

Култура, обичаји и традиција једног народа су поред језика и религије најважнији чиниоци очувања етничког идентита једног народа. У сталној трци са временом и новцем то је „болест“ данашњег човека, када глобализација брише многе специфичности народа и земаља, када се стреми универзалним вредностима, многи народи губе временом своје обичаје, културу, традицију, а тиме губе и свој дух. Обичаји, култура и традиција су три стуба на којима је постављен идентитет једнога народа. Староседеоци Србије ће покушати да сачувају то „свето тројство“ које чува наш идентитет, јер се већ дуго наши обичаји, култура и традиција које смо наследили од наших предака потискују у други план и полако ишчезавају.

То не смемо и нећемо дозволити. Наша браћа која су у протеклом веку дошла да живе и раде у Србији, иако их бројчано има мање, успели су да очувају своје обичаје, традицију и културу. То је за похвалу и нешто на шта би и ми староседеоци Србије требали да се угледамо. Са доласком комуниста почели су се гасити и потискивати наши обичаји, култура и традиција. Све што је било благо тадашњих староседеоца, они су изједначавали са појмовима четничких банди и непријатељске цркве. Замерало се онима који поштују нашу културу и обичаје, ко слави славу, ко се крсти и венчава у цркви. Свим другима је све било дозвољено што нама није. Најзаступљенији обичаји у Србији су везани са животним циклусом, а то су рођење, крштење, венчање, опело и други.

Друга група су обичаји везани за СПЦ, тзв. верски, а то су: крсна слава, Божић и Васкрс. Наше ћирилично писмо је у великој опасности и ако нешто држава не предузме како би се ћирилица вратила где јој је и место изгубићемо један од најчвршћих стубова нашег идентитета. Етно наслеђе нашег народа саздано је из три сегмента, а то су:
Народни обичаји, народна ношња, народна игра и песма.
Да би се успешно сачували култура, традиција и обичаји, потребно је да држава пробуди дух наших вредности још код деце у вртићу, а породица настави са чувањем тих вредности. Једна од светлих традиција српског народа је од скора угашена жељом тадашњих власти, а по препоруци наших непријатеља који су нас почастили НАТО бомбама које ће изазивати болести наше и будућих генерација, а о разарању и материјалној штети да не говоримо.

Угашења је једна од најсветлијих српских традиција, а то је служење војног рока. Србија је вековима на таквом геостратешком положају „раскрћу путева“ да је просто неопходно да има увек спремну младу и добро обучену војску. Не само да ћемо после одслужења имати добру резервну подршку професионалцима, већ је струка морална и васпитна. Конотација боравка у војсци:
У нашем народу је увек било нормално да свако мушко здраво дете оде у војску на одслужење војног рока уз музику и весеље јер је тамо постајао „човек“. Одлазили су дечаци, а после се враћали зрели млади људи, научени и дисциплиновани. Много је разлога када је укинута војска изречено у стилу „војска је скупа“, „не доноси ништа посебно“, „како је издржавати“, али то су све празни аргументи.

УСС ће се свим силама борити да се поврати та светла  традиција нашег народа, а тиме поврати и зрелост и квалитет мушке популације која треба да чува нашу земљу, као и њихови преци, за будућа покољења. У војсци ће осетити аскетски здрав начин живота, пробудити патриотски ген и самопоштовање, а самим тим све то сутра пренети својој породици. Најбољи пример самопоштовања, а самим тим и опстанка су народи на које треба да се угледамо, а то су Израел и Грчка. На њих треба да се угледамо за издржавање војске и служење макар шестомесечног рока. Мали су народ по бројности, а велики по срцу и образу! На крају мишљења смо да су установе културе те које имају задатак и средства да негују нашу народну игру и песму и отргну је од заборава, кроз разне програме заказане по том питању.

Част изузецима, али већина установа и центара за културу нема запослене стручне људе који би то спроводили по локалним самоуправама већ партијске апаратчике који су ту удомљени јер је култура овде најмање битна и не може се много погрешити. Троше се велике своте новца на програме које не вреде ништа, не остављају никакав траг, а време полако затрпава нашу традицију. УСС зато предлаже оснивање „културне полиције“ односно тела на нивоу целе земље које ће пратити реализацију спровођења програма трошења новца и квалитета рада. Исто тако предлажемо да све врсте неморала и разне врсте ријалитија смести на комерцијалне канале и у време после поноћи.

Скорашњи чланци

Архиве

Категорије