Образовање, запошљавање и пензија

  • Почетна / Образовање, запошљавање и пензија
Образовање, запошљавање и пензија

Образовање, запошљавање и пензија

27. децембра 2020. /

ОБРАЗОВАЊЕ

Образовање је један од најважнијих сегмената успешног друштва и државе. Србија је једна од ретких држава које су свој образовни систем „оставилe у времену“ односно ништа није урадила да би тај систем био компактибилан са данашњним временом и привредно-пословним трендовима. Тек од недавно наша Влада је стидљиво почела са увођењем дуалног образовања као једног вида реформе. То је по нашем мишљењу и недовољно и споро. Наше образовање још увек добрим делом подсећа на образовање из СФРЈ. Од распада те државе прошло је 30 година, тржиште је са 22 милиона становника сведено на 7.

Не постоји више као у оно време металски, текстилни, пољопривредни, банкарски и прерађивачки и други комплекси који су у оном систему успешно функционисали неколико деценија. Србија је остала после распада СФРЈ „затечена у времену“ , оптерећена економским санкцијама уведеним због противљења сецесији других република покушавајући да сачува какву такву Југославију. Привреда је клонула, остаци привреде су застарели и неконкурентни на тржишту. Ни то није био крај нашим мукама, уследило је злочиначко НАТО бомбардовање и криминалне приватизације после доласка „ демократских снага“ на власт после 2000. године. Што бомбардовање, што „демократска приватизација“ , наша држава је у кратком року била сиромашнија и слабија за неколико стотина милијарди евра.

То не би преживеле ни најмоћније државе света, али ми јесмо. Уместо да смо се после одласка НАТО зликоваца и домаћих штеточина тргли и кренули путем опоравка, ми смо као у бунилу наставили да животаримо, стално правећи такве компромисе са НАТО зликовцима и домаћим лоповима који су девастирали нашу привреду и обогатили се на народној несрећи, па се данас називају бизнисменима и тајкунима. Залажемо се и подржаћемо сваког ко буде хтео да тужи НАТО чланице за учињен злочин, не само због инфраструктуре, већ и због масовног обољевања и умирања нашег становништва условљеног бомбардовањем осиромашеним уранијумом. Такође, залагаћемо се и за покретање ревизије свих приватизација (не само 24 на које је управљао ЕУ ) као и пређашњих малверзација и лоповлука од 90-их година. Више него икад потребна нам је лустрација свих  „заслужних“ који су се обогатили.

Неко ће рећи да то није демократски, није могуће јер многи нису живи, али верујте да је могуће и да би држава била вишеструко богатија и здравија ако то урадимо. После свих трагичних догађаја по наше друштво ми морамо прво реформисати образовни систем да би изградили здраве и врхунски образоване будуће генерације. Мора се оформити Владина комисија која ће уз помоћ САНУ избрисати из средњих школа и факултета смерове и звања давно превазиђена којих су пуни бирои запошљавања. Доста је више техничара за све и свашта, којекаквих економиста, менаџера, специјалиста ко зна за шта…Што се тиче средњег и високог државног образовања, преписати најновније трендове и начине образовања најнапреднијих земаља или направити комбинацију истих код нас, али притом подићи праг и критеријум за трећину како би добили врхунски образоване генерације млађих људи.

Државни факултети су увек били расадници великих имена у нашој земљи и свету у свим сферама. Средње школе уподобити данашњем времену и ученике спремати за добре будуће занатлије и занимања са којима одмах могу почети да раде и зарађују или у државном сектору или као будући квалификативни радници у приватном сектору или као будући власници радњи које држава мора помоћи на почетку субвенционисаним мерама. У средње школе обавезно увести једнообразне униформе у којима ће ђаци време проводити у школи, које ће дизајнирати и правити текстилна предузећа, моделирано у складу са данашњим трендовима, слично као у Америци. (Што за циљ има брисање класних разлика)

У правном систему увести низ мера кривичног карактера за претњу и нападе на наставно особље са хитним мерама затвора без права жалбе. Врло брзо ћемо видети позитивне резултате и брати плодове реформе образовања. Исто тако наставно особље мора бити максимално посвећено раду са ученицима, објективно и без икаквих личних симпатија и антипатија. Ко то прекрши мора бити заувек одстрањен из система образовања. Они морају бити пример деци, а заузврат за то бити плаћени и заштићени! У основном образовању исто тако обезбедити све као у средњем, обезбедити додатно и здраву исхрану ученика. Неко би рекао да је то скупо, али ако Србија не може да произведе и обезбеди здраву храну за оно највредније што има, онда не знамо ко може.

Староседеоци Србије предлажу да се успостави систем производње хране за бесплатне оброке за све категорије које су нам стратешки важне. (Од вртића, ученика, војске, социјалне категорије) Храна која би се уз помоћ државе прве године производила на државном земљишту којег имамо у изобиљу, производили би га затвореници из казнених завода уз помоћ струке и механизације која би била купљена наредних година, као и сви потребни ресурси као што су гориво, ђубриво и семе из будућих тржишних вишкова. Њима би то вишеструка значило, брже би им време пролазило, а имали би посебне бенефите због хуманитарног рада.

Староседеоци Србије предлажу да се као обавезни предмет у основно образовање уведе, односно врати предмет одбрана и заштита где би се заокружило и знање из прве помоћи и здравствене и цивилне заштите. Тај предмет је својевремено укинут као превазиђен и непотребан у данашњем модерном времену, међутим данашње време и прилике као што су стална непосредна ратна опасност код нас и у окружењу, као и у свету и разне природне катастрофе, поплаве, пожари, епидемије којих ће нажалост бити и у будућности, диктирају потребу да деца буду образована и спремна и у том погледу.

ЗАПОШЉАВАЊЕ

Запошљавање у Србији је давна рак рана нашег друштва која вуче корене још из СФРЈ. Староседеоци су били, а и данас су највеће жртве и губитници што смо подробно описали на нашој почетној страни. Наиме после Другог светског рата у Србију је дошао велики број „комунистичких стручњака“ ослободиоца, који су заузели сва руководећа места од безбедносних, привредних, културних, финансијских и свих осталих грана друштва. Поштовани су јер нова власт и Тито нису веровали Србима староседеоцима који су већином били за традиционалне вредности утемељене у време Краљевине Србије и Југославије. Ретко се на добро плаћена и руководећа места могао запослити неко од староседеоца. Још ређе су староседеоци добијали станове јер је постојао закон да они који имају било какву имовину не могу имати стан. Иако су путем личних примања и они издвајали средства за стамбени фонд, они га нису могли добити, па су практично они својим новцем градили станове за оне који дођу из разних крајева бивше СФРЈ и по правилу ту остају да живе. Непотизам и рођачко запошљавање нигде није било толико изграђено као у Београду и Србији. Овде већ живи и запошљава се трећа генерација оних који су дошли после Другог рата.
Предлажемо неколико мера како би се овај јаз ублажио:

1. Сви руководиоци да се изаберу на конкурсу (како је ова власт и обећала). Конкурс да спроводе стручне Владине комисије уз проверу знања пред скупштинским анкетним одбором састављеним од представника свих странака
2. Проширити листу забране уласка и боравка у Србији лицима из криминалног миљеа
3. Укинути ВД директоре у дужем временском периоду од три месеца, сасвим довољно да се спроведе конкурс
4.Увести посебан порез за све који су добили друштвене станове и откупили их за неколико тадашњих немачких марака, иако су вредели десетине хиљада. Тај новац би путем уплате комуналних рачуна био уплаћен у пензијски фонд који врло тешко послује.
5. Изменити закон о одласку у пензију и оне који напуне 65 година послати у пензију по сили закона да би на њихово место могли доћи млади људи са бироа.
6.Држава да новчано субвенционише сва предузећа која стипендирају ученике за време школовања за своје потребе и тиме их задржава у земљи на дужи рок смањењем пореза или другим повољностима.

ПЕНЗИЈЕ

Пензије су исте као и образовање и запошљавање, дугогодишњи проблем нешег друштва и државе. Ставили смо их у исту целину програмских циљева за који ће се борити Староседеоци Србије јер сматрамо да је природан животни пут једног члана друштва образовање – запошљавање – пензија. Пензије су по броју пензионера колико их тренутно има постале велики терет за државу која треба да их исплаћује. Вечито је незадовољство и код једних и код других. Свакој власти је исплата и првенствено обезбеђивање толике месечне своте новца за исплату велики терет и стални изазов, а опет са друге стране пензионери су незадовољни висином пензија јер врло тешко састављају крај са крајем до следеће пензије. И једни и други имају право, али проблем је у наслеђеним тешкоћама из претходног периода и недомаћинског пословања бивших власти. Велика празнина у каси пензијског фонда настала је 90-их година када су потрошене велике резерве новца јер је привреда била девастирана усред економских санкција према нашој земљи и великих трошкова због ратова који су вођени.

Оптималан однос који би економски оправдао постојање фонда и исплату пензија је 1:1/7 минимална или да два радника раде, а један пензионер прима пензију. Страшно је када обелоданимо податке да смо постали старачка земља, са великим бројем пензионера, млађи одлазе у иностранство, али пензионери нису криви, они су свој радни век поштено одрадили и зарадили пензије иако је уназад било и великих злопотреба при пензионисању због рупа у закону па сада испаштају генерације које би ускоро требало да се пензионишу. Та иста генерација је претрпела и 90-те године ратова и санкција, па сада треба да плати цех и пред пензионисање. Неправедно!

Држава би требала да има мало више слуха за генерације „транзиције“ рођених 60-их година, не треба сав терет тешких и горких прошлих времена да плате они, доста су пропатили. По свим параметрима људи који су староседеоци у овој земљи су највећи терет поднели током свих недаћа претходних година па и у смислу пензионисања и висине пензија. Према истраживању које смо радили најниже и најмање пензије имају управо староседеоци у Србији. Као што смо и раније утврдили они нису могли обавити добро плаћене послове који су били резервисани за друге, тако да су одлазили у пензију као радници са малим примањима из фабричких хала или простих слабо плаћених занимања или као пољопривредници. Управо су пољопривредне пензије најниже и засигурно недовољне за живот.

Зато ћемо уз помоћ струке предложити неколико модела како би пензионисање и исплата били праведнији, а не би угрозили монетарни систем Р. Србије. Староседеоци Србије предлажу:
1.Изменити закон о ПИО и оне који напуне 65 година по сили закона послати у пензију, а та радна места ослободити за људе са бироа. Ако желе и могу да раде још, нека потраже на тржишту додатни посао и тако ослободе „столицу“ након 40 година.
2.Ако је распон платних разреда у предузећима 1:6 предлажемо да пензије буду 1:3. Сматрамо да је праведно да распон пензија буде – 20 хиљада најнижа, 40 хиљада средња и 60 хиљада највиша.
3. Укидање казнених поена приликом пензионисања људима који су радили тешке послове који су их истрошили(сем административних радника) као и ратним војним ветеранима о које су се од 90-те па до дана данашњег сви огрешили. И они су преко 90% били староседеоци Србије који су се одазвали да бране земљу и народ, док су разни позадинци и профитери носиоци највиших пензија.

На крају би желели да апелујемо на носиоце власти да не слушају и не покушавају да спроведу предлоге некаквих стручњака који би по угледу напредне Европске земље да подижу границу пензионисања на 67 или 70 година. То јесте прагматично и можда изводљиво код њих али код нас би то било тотално нехумано, чак и криминално. Не може се поредити неко ко је живео, школовао се и радио у Немачкој, Великој Британији, Француској са просечним Србином који је преживео празне продавнице, флаше са бензином, хиперинфлацију и на крају разарање земље и посипањем осиромашеним уранијумом и све то подижући породицу и школујући децу која нам сада нажалост одлазе.

Њихов је живот био лагоднији, конфорнији, здравствено осигурање боље, животни век дужи, тако да Староседеоци Србије предлажу да се ова мера и не разматра, а све раније побројане узму у разматрање и ако је могуће усвоје јер је Божија и људска правда да се најстарији припадници нашег друштва осете достојним свог четрдесетогодишњег рада.

Скорашњи чланци

Архиве

Категорије