Екологија

Екологија

Екологија

27. децембра 2020. /

ЕКОЛОГИЈА

У време опште мобилизације на светском нивоу када цео свет почиње да осећа последице угрожавања и уништавања еколошких ресурса где наша планета трпи велике промене услед индустријског загађења, ефекта стаклене баште, изумирања многих биљних и животињских врста, ми староседеоци Србије нашу државу видимо као оазу услед пустиње, а исто тако и велику шансу привредног опоравка Србије. Све више се акценат код великих и моћних држава ставља на еколошку свест грађана и институција јер су технолошки и индустријски далеко испред нас што је протеклих година и деценија била њихова предност, а сада је наша велика шанса. Европска унија којој и ми као друштво и држава стремимо је свесна последица загађења и већ спроводи програме међу својим чланицама и кандидатима за чланство који подразумевају заустављање свих врста и видова загађења животне средине. Са једне стране они су индустријским процесима и најчешће прљавим технологијама остваривали велики профит, али са друге стране су немилосрдно уништавали животну средину. Сада покушавају то да исправе, али је то процес који дуго траје и што каже наш народ „не може се све купити парама“. Здравље свакако не може, а и природа се не може брзо обновити.
Иако никада нисмо водили претерано рачуна о екологији, имали смо срећу да смо последњих 30 година били инфериорни у технолошком и индустријском смислу
за богатим земљама ЕУ и индустријским силама изван ње тако да нисмо успели да толико девастирамо природу као они. Санкције и привредна стагнација, као и гашење многих предузећа нам је помогло да останемо иоле еколошки чисти и са веома моћним еколошким потенцијалима у односу на многе економски моћније земље, упркос томе што нам је злочиначка НАТО алијанса бомбардовањем нанела велики минус у еколошким билансима. Иако је у последње време свест наших институција које спроводе закон кренула узлазном путањом, наше мишљење је да то још није довољно да би нас окарактерисало као оазу здраве животне средине и еколошки и здравствени бастион у коме је лепо и сигурно живети и радити.
Стога ми предлажемо неколико хитних мера које морају што брже ступити на снагу како би заштитили оно што нам је Бог дао, а преци сачували:

1. Хитно обезбеђење и заштита водотокова, а посебно изворишта пијаће воде којих има у изобиљу, а који ће бити најважнији ресурс у будућности, много скупљи него што је данас нафта.Забранити законом продају и експлоатацију изворишта пијаће воде.

2. Прелазак са фосилних горива на обновљиве или чистије енергенте по угледу на напредне европске државе.
Сачувати и стратегијски трошити и експлоатисати резерве лигнита, посебно за производњу струје, а то максимално обезбедити филтерима за пречишћавање ваздуха великих димњака на термоелектранама. Увести нове начине грејања и производње енергије који су нам доступни као што су ветропаркови,енергија из биомасе,ложење котлова дрвеном сечком, биогас, соларна енергија, геотермални извори…

3. Под хитно забранити неконтролисану сечу шума, како државних тако и приватних, без надзора „Србија шуме“ ради производње пелета јер тиме бесповратно уништавамо екосистем и плућа наше државе. У неким околним државама је била експанзија производње пелета, посекли су шуме, уништили плућа својих држава, а те фирме покушавају да се лоцирају у Србији и да наставе са тим профитабилним послом. Треба законски регулисати заштиту наших шума. Примера ради, да би једно дрво тврдих лишћара од којих се производи квалитетан пелет порасло за сечу потребно је пола века и то се врло брзо уништава. Алтернатива пелету су дрвена сечка (сецкано шибље и грање) и брикети биомасе и пољопривредни остаци који се могу направити слично пелету.

4. Увести хуманитарне добровољне акције пошумљавања целе земље, наравно под стручним надзором јер нестручно може бити контрапродуктивно. У наредном петогодишњем плану циљ мора да буде засађивање онолико стабала колико становника имамо и ефекти ће се врло брзо видети, што зависи и од врсте дрвета које се засади.

5.Подстакнути производњу еколошки чисте амбалаже субвенцијама и кредитним линијама (папир,дрво,стакло) , а избацити пластику и остале материјале који се не разграђују и угрожавају животну средину.

Много тога је годинама уназад пропуштено и загађено, али опет имамо потенцијал који други немају и савесним радом, спровођењем постојећих и доношењем нових закона у области заштите животне средине, рециклирањем и увођењем материјалних подстицаја за све који хоће да се укључе и боре за здраву животну и радну средину, можемо преокренути садашњу ситуацију у нашу корист и врло брзо постати еколошки здрава средина у коју ће многи похрлити на одмор, а многи пожелети да живе и раде у чистој Србији и на крају што је најважније, оставићемо нашој деци еколошки здраву државу.

Скорашњи чланци

Архиве

Категорије