Дијаспора

Дијаспора

Дијаспора

27. децембра 2020. /

Дијаспорa

Тачан број држављана Србије који живе ван Србије није познат. То је још један показатељ кобних грешака претходних режима у Србији који до дана данашњег нису направили један регистар у коме се увек може знати тачан број наших грађана у дијаспори без обзира на стално повећање и нажалост константно исељавање. То се врло лако може урадити уз помоћ полуга државног апарата. Познато је да је свакој претходној власти увек било много важније да дијаспора годишње путем дознака у нашу земљу упумпа између 3 и 5 милијарди евра годишње. Према неким незваничним, али врло респектабилним изворима у дијаспори живи и ради приближно онолико колико и у Србији, а то је око седам милиона људи. Има нас на свим меридијанима, свим континентима и што је забрињавајуће просек старости је мањи него код становника у матици Србији. Грађани Србије највише се исељавају и одлазе да живе и раде у Аустрији, Немачкој, Француској, Швајцарској као и у Америци и Канади. „Највећи“ српски градови у дијаспори су Беч и Чикаго у коме живи приближно око милион Срба. У дијаспори је највећи број староседеоца Србије који су као политички емигранти после Другог рата почели да одлазе, па све до таласа 60-их и 70-их година када се кренуло „трбухом за крухом“ и 90-их после распада СФРЈ. У последњем таласу исељавања који се тренутно дешава управо су деца староседеоца у Србији у највећем броју напустила Србију, јер због безнађа да ће наћи посао, а и моралног пропадања друштва, свесни су да у земљи њихових дедова нема шансе за њих. Држава Србија под хитно мора спровести план заустављања исељавања и кренути путем квалитетног школовања и поштеног запошљавања заснованог једино на квалитету. Квалитет мора бити једино мерило запошљавања у Србији. Доста је више било рођачких веза, непотизма и корупције. Српска дијаспора иако врло бројна, сав новац који шаље у Србију, шаље својим рођацима који живе овде. То није добро јер их треба охрабрити да улажу у земљу порекла, али смо свесни да је то тешко. Прво због тога што смо прокоцкали њихово поверење 90-их година када је тадашњи „вожд“ Слободан Милошевић расписао велики зајам за привредни препород Србије. Тада су многи добронамерни и патриотски настројени Срби из дијаспоре поклонили поверење њему и тадашњој држави и дали новац за просперитет Србије, али он је испарио у виду магле разним махинацијама тадашњег режима. Ништа од онога што је било представљено као привредни препород Србије, ни један пројекат није остварен, а новац је потрошен. Нормално је да је после тога било тешко повратити поверење наших пословних људи у дијаспори. Други разлог је недостатак својеврсног, националног, стратегијског плана за дијаспору којим би се јасно дефинисали односи, приоритети и конкретни пројекти у које би дијаспора могла да улаже. Уколико се не ојачају везе матице и дијаспоре, постоји могућност да млади који раде ван земље неће више слати новац и неће имати коме, јер њихови родитељи не планирају да се врате, већ планирају да своје пензионерске дане проводе тамо, а не овде где су рођени и где су већ уложили огромна богатства у имовину. То је велика и реална опасност! Због тога држава што пре мора учинити нешто конкретно по питању веза матице и дијаспоре.

Неколико наших предлога по том питању су:

1. Оснивање Министарства за дијаспору
2. Национална инвестициона стратегија за дијаспору
3. Израда регистра и повезивање са матицом преко конзулата и амбасада
4. Омогућавање електронског гласања свим припадницима дијаспоре на српским изборима

Вреди се борити!

Скорашњи чланци

Архиве

Категорије